Južna gasna interkonekcija je projekat o kojem se govori već nekoliko godina, ali tek dolaskom administracije Donalda Trampa, predsjednika Amerike, stvari su se pomjerile s mrtve tačke.
Ključne činjenice o projektu
- Projekat Južne interkonekcije BiH – Hrvatska
- Prvobitno planirano finansiranje iz EU
- Kasnije uključivanje američkih investitora
- Zakon u FBiH omogućio realizaciju
- Potreba usklađivanja s EU pravilima
Podsjećanja radi, projekt je prvobitno trebalo da finansira EU, ali je zbog isteka roka za finansiranje energetskih projekata na fosilno gorivo odustala od toga. Kada su bliski Trampovi saradnici odlučili da finansiraju projekt iz vlastitih izvora, Ambasada SAD je izvršila pritisak na hrvatske i bošnjačke aktere i došlo je do usvajanja novog zakona u FBiH, koji je otvorio put za realizaciju.
Fokus EU na obnovljivu energiju
Međutim, ono o čemu smo mi pisali već u februaru je da je EU podsjetila BiH na njene evropske obaveze koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Reformske agende i drugih dokumenata, a to je da je fokus EU na obnovljivoj energiji, a da gasni projekti u BiH, ako se sprovode, moraju da budu usklađeni s Trećim energetskim paketom.
Neki mediji u BiH su ovo podsjećanje EU protumačili kao upozorenje, a ide se čak i dotle da se tvrdi da bi Brisel i Vašington mogli ući u sukob zbog projekta čija vrijednost, čak i u najoptimističnijoj varijanti, ne prelazi vrijednost tri ili četiri američka borbena aviona najnovije generacije.
Drama puno manjeg obima nego što se prikazuje
Iza scene u neformalnim razgovorima koje smo proteklih sedmica vodili i s evropskim i s američkim diplomatama može se zaključiti da je drama puno manjeg obima nego što bi se mogao steći utisak u javnosti, ali je tačno da bi EU reagovala ako bi ovaj projekt kršio evropske standarde, koji prije svega predviđaju odvajanje operatera gasovoda od snabdjevača, garanciju pristupa trećoj strani na osnovu istih uslova za sve i prilagođavanje evropskoj Zelenoj agendi, na primjer kroz omogućavanje da gasovod sutra može prenositi i zeleni hidrogen.
Projekt usklađen s EU standardima
Prema informacijama koje imamo, Amerikanci namjeravaju da gasovod bude usklađen sa svim evropskim propisima. Kako nam je objašnjeno, smisao gasovoda dobiće puni značaj tek kada bude uklopljen u širu evropsku mrežu gasovoda, a to se može ostvariti jedino ako je gasovod kompatibilan s evropskim standardima. Eksplicitno nam je rečeno da “Energoinvest” ostaje primarni dobavljač gasa za FBiH i da se tu ništa neće promijeniti.
Problem bi bio i za investitora, odnosno pravnu sigurnost investicije u narednim decenijama, ako bi se otvorio potencijalni pravni spor s EU oko načina korištenja ovog objekta.
Odgovor EU
Iz zvaničnog odgovora Delegacije EU od februara jasno se vidi koje su intencije Brisela kada je u pitanju ovaj projekat. EU želi da što više energije proizvodi kod kuće kako bi bila manje ovisna o globalnim poremećajima, kao što je sada slučaj u vezi s Ormuskim moreuzom. To je osnovni razlog zašto EU ne želi da finansira ili učestvuje u izgradnji američkih gasnih projekata, s obzirom na to da je fokus na prelazak na obnovljive izvore energije.
“Energetska politika EU temelji se na prelasku na čistu energiju i ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Osim što je važan element procesa pristupanja EU, za Bosnu i Hercegovinu ovo takođe predstavlja značajnu priliku za modernizaciju energetskog sektora, privlačenje investicija i unapređenje dugoročne energetske sigurnosti”, naglasili su oni u odgovoru “Nezavisnim”.
Pojasnili su da postoji još jedan bitan razlog za odustajanje od izgradnje infrastrukture za fosilna goriva.
“Važnost prelaska na čistu energiju ogleda se i u Mehanizmu EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM). Kako se CBAM bude postepeno uvodio, proizvodnja s visokim udjelom ugljenika suočiće se s dodatnim troškovima prilikom izvoza u EU. Da bi ekonomija Bosne i Hercegovine ostala konkurentna, zemlja će morati smanjiti emisije i ulagati u čistiju energiju”, pojasnili su nam.
Ako je tačno ono što smo čuli od američkih izvora, problema neće biti jer će gasovod biti dostupan svim zainteresovanim stranama. Za BiH bi problem eventualno mogao jedino nastati ako bi se u potpunosti fokusirala na gas i zanemarila zelene izvore energije, umjesto da gas iz Južne interkonekcije tretira kao prelazno gorivo koje će se koristiti u narednih nekoliko decenija, dok se ne završi puna zelena tranzicija.
